fbpx
Dnevnik sumatraiste

Una Kostadinović Dišović – prikaz naučne monografije Inkluzija dr Saše Stepanovića

Posted On март 25, 2019 at 9:54 am by / No Comments

u naučnom časopisu: SOCIJALNA POLITIKA broj 1/2018. vol. 53. str. 99-102.

Rukopis monografije pod nazivom Inkluzija, autora dr Saše Stepanovića, napisan je na 228 strana bez literature i priloga, dok ukupan broj strana monografije iznosi 340. Čine ga dve uzajamno povezane celine: Teorijski pristup problemu i Istraživački deo. Na kraju rukopisa dat je bogat spisak korišćene literature, kao i prilozi.

Teorijski pristup problemu podeljen je u sedam poglavlja: 1. Shvatanje i razvoj ideje o obrazovanju učenika sa smetnjama u razvoju, 2. Karakteristike i potrebe učenika sa smetnjama, 3. Organizacija nastave u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i obrazovanje učenika sa senzornim smetnjama, 4. Organizacija nastave u redovnim školama i kvalitet inkluzivnog obrazovanja, 5. Potrebe učenika sa senzornim smetnjama i materijalno-tehnički uslovi škole, 6. Komunikacija u nastavi i problemi učenika sa senzornim smetnjama i 7. Teškoće u obrazovanju učenika sa smetnjama u redovnim školama.

Polazeći od navedenih principa, dr Saša Stepanović u monografiji Inkluzija razmatra nastanak i razvoj ideje o inkluzivnom obrazovanju, ističući njegov značaj u kontekstu društvenih promena i ukazujući na brojne barijere koje stoje na putu njegove pune primene. Autor ima jasan i nedvosmislen stav prema uključivanju dece sa smetnjama u razvoju u nastavu redovnih škola. Naime, donošenje dobrih zakona ne znači istovremeno i sprovođenje inkluzije i obezbeđivanje adekvatnih uslova obrazovanja koji bi odgovarali svakom pojedincu, a posebno ne promenu stava pojedinca prema osobama sa smetnjama u razvoju. Stoga, autor monografije smatra da je neophodno zauzimanje druge perspektive, perspektive koja podrazumeva da svako bude spreman da prihvati za ravnopravnog i vrednog člana društva osobu koja se u nečemu razlikuje od ostalih, zatim ako se svakom pojedincu obezbede uslovi u kojima će moći da razvija sve svoje potencijale i da na sebi svojstven način doprinese dobrobiti zajednici u celini.

Istraživački deo obuhvata tri dela. U prvom delu definisan je problem istraživanja sa ciljevima i zadacima istraživanja, prikazana je metodologija istraživanja od formiranja i opisa uzorka, mernih instrumenata do organizacije i toka istraživanja. Drugi deo predstavlja prikaz i interpretaciju rezultata, dok su u trećem delu data zaključna razmatranja sa pedagoškim implikacijama.

Rukopis monografije predstavlja originalnu naučnu sintezu u kojoj autor prikazuju rezultate sopstvenog istraživanja, ali i istraživanja vršenih u Srbiji i svetu, dajući novi kvalitet kroz jedinstvo najsavremenijih znanja dosadašnjih koncepcija i pristupa u obrazovanju dece sa senzornim smetnjama. Podaci o učestalosti sezornih smetnji, smetnje čula vida (slepoća i slabovidost), smetnje čula sluha (gluvoća i nagluvost), koje daje WHO, 2012 (360 miliona ljudi širom sveta sa deficitom sluha i 285 miliona ljudi sa poremećajima vida), potvrđuju značaj i ozbiljnost problema kojim se autor bavio.

U okviru teorijskog pristupa problemu, autor ukazuje na značajne etape u razvoju sistema obrazovanja učenika sa senzornim smetnjama ukazujući ujedno i na promene koje su se dešavale na polju menjanja odnosa društva prema osobama sa smetnjama i teškoćama u razvoju, pa samim tim i prema osobama sa senzornim smetnjama. Poseban akcenat je stavljen na inkluzivno obrazovanje, odnosno na humanistički pristup u vaspitanju i obrazovanju, uz uvažavanje čoveka i deteta kao celovitog bića.

Autor dalje analizira ulogu čula, posebno čula vida i sluha, kao i posledice oštećenja za celokupni razvoj ličnosti. Ukazuje da se najviše informacija o spoljašnjem svetu upravo dobija putem senzornih utisaka i da je čovekov psihički život u velikoj meri sazdan od utisaka koji potiču iz njegovih čula. I upravo činjenica da se čulom sluha i vida prima i do 85% informacija, potvrđuje izuzetnu ulogu čula sluha i vida u oblikovanju i razvoju čoveka. Stoga nedostatak, ili oštećenje dovodi do poremećaja koordinacije psihičkih funkcija čoveka, usporava dinamiku urednog razvoja, ili ga preusmerava u drugom pravcu, zavisno od čula koje je oštećeno, stepena oštećenja, kao i od etiologije koja ga je izazvala. Autor ukazuje da su posledice po razvoj ličnosti proporcionalne stepenu oštećenja i što je stepen oštećenja veći, to su i posledice složenije. Zato autor upoznaje čitaoca sa klasifikacijama senzornih smetnji i to sa aspekta stepen oštećenja, kao i sa aspekta obrazovnih potencijala. Daje prikaz aktuelnih modela obrazovanja kroz kritičku analizu specifičnosti obrazovanja u specijalizovanim obrazovno-vaspitnim ustanovama, do obrazovanja u redovnim školama uz primenu mera posredne i neposredne dodatne podrške u okviru inkluzivnog modela obrazovanja.

Drugi deo monografije predstavlja prikaz istraživačkih rezultata kojima je autor dr Saša Stepanović upotpunio teorijski pristup o mogućnostima implementacije inkluzivnog obrazovanja učenika sa senzornim smetnjama i barijerama sa kojima se suočavaju prilikom obrazovanja u redovnim razredima. U pogledu organizacije nastave, rezultati pokazuju da se neguje tradicionalni pristup i da je nastava još uvek siromašna po primenjivanim metodama i oblicima rada, da dominira docentna pozicija nastavnika uz najučestaliju primenu frontalnog oblika rada i monološke metode, dok se primena inovativnih metoda učenja i drugih vrsta nastave, nalazi još uvek u eksperimentalnoj fazi.

Autor zaključuje da i pored zakonskog utemeljenja inkluzivnog obrazovanja, praksa ukazuje na to da se pravni akti ne moraju primenjivati, ili da se primenjuju na različite načine. Istraživanje je pokazalo da i nakon deset godina od donošenja Zakona, redovne škole još uvek nisu adekvatno pripremljene za implementaciju inkluzivnog obrazovanja. Međutim, ohrabruje spremnost nastavnika da rade na prilagođavanju postojećih uslova rada u odeljenju i proširuju kompetencije neophodnim znanjima i veštinama.

Rukopis monografije Inkluzija, autora dr Saše Stepanovića baziran je na naučnoj građi koja predstavlja rezultat savremenih naučnih koncepcija i istraživanja. Putem kritičke analize uloge mnogobrojnih indikatora neophodnih za realizaciju inkluzije, posebno u procesu obrazovanja, autor je ukazao na prednosti inkluzivnog modela, ali i na identifikovane barijere, što otvara novo polje za dalja istraživanja, ali ujedno predstavlja i dobru osnovu za unapređivanje i razvijanje inkluzivne kulture i inkluzivne prakse.

S obzirom na to da su u svetu retka pedaogoško-didaktička istraživanja koja posebno razmatraju obrazovanje dece sa senzornim smetnjama, a da u našoj sredini nije bilo sličnih analiza, prezentovani empirijski nalazi mogu biti vredan izvor informacija za one koji su zainteresovani za drugačije pristupe i promišljanja o problemu inkluzije i obrazovanja uopšte. Pored nesumnjivog teorijskog, monografija ima i praktičan značaj jer s jedne strane, ukazuje na negativne aspekte organizacije nastave u redovnim školama koji mogi biti prepreka u procesu obrazovanja dece sa senzornim smetnjama a s druge strane skreće pažnju na postojanje jednog ne samo pedagoškog problema, već i važnog društvenog pitanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *