Dnevnik sumatraiste

Recenzija prof. dr Saše Dubljanina

Posted On јун 10, 2018 at 1:15 pm by / No Comments

Knjiga Inkluzija – dr Saša Stepanović

Poštovanje prava deteta i škola po meri učenika podrazumeva
podsticanje i razvijanje potencijala svakog deteta, promovisanje njegovog
kako ličnog, tako i kulturnog identiteta uz uvažavanje različitosti.
Smetnje u razvoju samo su deo širokog spektra razlika koje postoje među
decom, zbog čega je razvijenost inkluzivnog obrazovanja jedan od pokazatelja
kvaliteta celokupnog školskog sistema.
Polazeći od navedenih principa, Saša Stepanović u monografiji
Inkluzija razmatra nastanak i razvoj ideje o inkluzivnom obrazovanju,
ističući njegov značaj u kontekstu društvenih promena i ukazujući na
brojne barijere koje stoje na putu njegove pune primene. Autor ima jasan i
nedvosmislen stav prema uključivanju dece sa smetnjama u razvoju u nastavu
redovnih škola. Naime, donošenje dobrih zakona ne znači istovremeno i
sprovođenje inkluzije i obezbeđivanje adekvatnih uslova obrazovanja koji
bi odgovarali svakom pojedincu, a posebno ne promenu stava pojedinca
prema osobama sa smetnjama u razvoju. Stoga, autor monografije smatra da
je neophodno zauzimanje druge perspektive, perspektive koja podrazumeva da
svako bude spreman da prihvati za ravnopravnog i vrednog člana društva
osobu koja se u nečemu razlikuje od ostalih, zatim ako se svakom pojedincu
obezbede uslovi u kojima će moći da razvija sve svoje potencijale i da na
sebi svojstven način doprinese dobrobiti zajednici u celini.
U monografiji teorijske postavke o problemu inkluzivnog obrazovanja
i istraživački nalazi u svetlu organizacije nastave u redovnim školama u
koju su uključena deca sa senzornim smetnjama, sveobuhvatno su analizirana
uz neophodan kritički stav prema negativnim pojavama i fenomenima
koji su u praksi prisutni. Kritika se, pre svega, odnosi na organizaciju
nastave, preciznije na dominaciju frontalnog oblika rada, tendenciju
da se primenjuju tradicionalne metode i obrasci izvođenja nastave koji
malo angažuju učenike na času i ne vode konstruktivnoj interakciji među
učenicima i komunikaciji sa nastavnikom.
S obzirom na to da su u svetu retka pedaogoško – didaktička
istraživanja koja posebno razmatraju obrazovanje dece sa senzornim
smetnjama, a da u našoj sredini nije bilo sličnih analiza, prezentovani
empirijski nalazi mogu biti vredan izvor informacija za one koji su
zainteresovani za drugačije pristupe i promišljanja o problemu inkluzije
i obrazovanja uopšte. Pored nesumnjivog teorijskog, monografija ima i praktičan značaj jer s jedne strane, ukazuje na negativne aspekte organizacije
nastave u redovnim školama koji mogi biti prepreka u procesu obrazovanja
dece sa senzornim smetnjama a s druge strane skreće pažnju na postojanje
jednog ne samo pedagoškog problema, već i važnog društvenog pitanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *