Dnevnik sumatraiste

Recenzija prof. dr Jasmine Kovačević

Posted On јун 10, 2018 at 1:17 pm by / No Comments

Knjiga Inkluzija – dr Saša Stepanović

Rukopis monografije pod nazivom Inkluzija, autora dr Saše
Stepanovića, napisan je na 260 strana bez literature i priloga. Čine ga dve
uzajamno povezane celine: Teorijski pristup problemu i Istraživački deo.
Na kraju rukopisa dat je bogat spisak korišćene literature, kao i prilozi.
Teorijski pristup problemu podeljen je u sedam poglavlja: 1.
Shvatanje i razvoj ideje o obrazovanju učenika sa smetnjama u razvoju, 2.
Karakteristike i potrebe učenika sa smetnjama, 3. Organizacija nastave u
školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i obrazovanje učenika
sa senzornim smetnjama, 4. Organizacija nastave u redovnim školama
i kvalitet inkluzivnog obrazovanja, 5. Potrebe učenika sa senzornim
smetnjama i materijalno-tehnički uslovi škole, 6. Komunikacija u nastavi
i problemi učenika sa senzornim smetnjama i 7. Teškoće u obrazovanju
učenika sa smetnjama u redovnim školama.
Istraživački deo obuhvata tri dela. U prvom delu definisan je
problem istraživanja sa ciljevima i zadacima istraživanja, prikazana
je metodologija istraživanja od formiranja i opisa uzorka, mernih
instrumenata do organizacije i toka istraživanja. Drugi deo predstavlja
prikaz i interpretaciju rezultata, dok su u trećem delu data zaključna
razmatranja sa pedagoškim implikacijama.
Rukopis monografije predstavlja originalnu naučnu sintezu
u kojoj autor prikazuju rezultate spopstvenog istraživanja, ali i
istraživanja vršenih u Srbiji i svetu, dajući novi kvalitet kroz jedinstvo
najsavremenijih znanja dosadašnjih koncepcija i pristupa u obrazovanju
dece sa senzornim smetnjama. Podaci o učestalosti sezornih smetnji, smetnje
čula vida (slepoća i slabovidost), smetnje čula sluha (gluvoća i nagluvost),
koje daje WHO, 2012 (360 miliona ljudi širom sveta sa deficitom sluha
i 285 miliona ljudi sa poremećajima vida), potvrđuju značaj i ozbiljnost
problema kojim se autor bavio.
U okviru teorijskog pristupa problemu, autor ukazuje na značajne
etape u razvoju sistema obrazovanja učenika sa senzornim smetnjama
ukazujući ujedno i na promene koje su se dešavale na polju menjanja odnosa
društva prema osobama sa smetnjama i teškoćama u razvoju, pa samim tim
i prema osobama sa senzornim smetnjama. Poseban akcenat je stavljen na
inkluzivno obrazovanje, odnosno na humanistički pristup u vaspitanju i
obrazovanju, uz uvažavanje čoveka i deteta kao celovitog bića.
Autor dalje analizira ulogu čula, posebno čula vida i sluha, kao i
posledice oštećenja za celokupni razvoj ličnosti. Ukazuje da se najviše
informacija o spoljašnjem svetu upravo dobija putem senzornih utisaka i
da je čovekov psihički život u velikoj meri sazdan od utisaka koji potiču iz njegovih čula. I upravo činjenica da se čulom sluha i vida prima i do
85% informacija, potvrđuje izuzetnu ulogu čula sluha i vida u oblikovanju
i razvoju čoveka. Stoga nedostatak, ili oštećenje dovodi do poremećaja
koordinacije psihičkih funkcija čoveka, usporava dinamiku urednog
razvoja, ili ga preusmerava u drugom pravcu, zavisno od čula koje je oštećeno,
stepena oštećenja, kao i od etiologije koja ga je izazvala. Autor ukazuje da
su posledice po razvoj ličnosti proporcionalne stepenu oštećenja i što
je stepen oštećenja veći, to su i posledice složenije. Zato autor upoznaje
čitaoca sa klasifikacijama senzornih smetnji i to sa aspekta stepen
oštećenja, kao i sa aspekta obrazovnih potencijala. Daje prikaz aktuelnih
modela obrazovanja kroz kritičku analizu specifičnosti obrazovanja
u specijalizovanim obrazovno-vaspitnim ustanovama, do obrazovanja u
redovnim školama uz primenu mera posredne i neposredne dodatne podrške
u okviru inkluzivnog modela obrazovanja.
Drugi deo monografije predstavlja prikaz istraživačkih rezultata
kojima je autor dr Saša Stepanović upotpunio teorijski pristup o
mogućnostima implementacije inkluzivnog obrazovanja učenika sa
senzornim smetnjama i barijerama sa kojima se suočavaju prilikom obrazovanja
u redovnim razredima. U pogledu organizacije nastave, rezultati pokazuju
da se neguje tradicionalni pristup i da je nastava još uvek siromašna po
primenjivanim metodama i oblicima rada, da dominira docentna pozicija
nastavnika uz najučestaliju primenu frontalnog oblika rada i monološke
metode, dok se primena inovativnih metoda učenja i drugih vrsta nastave,
nalazi još uvek u eksperimentalnoj fazi.
Autor zaključuje da i pored zakonskog utemeljenja inkluzivnog
obrazovanja, praksa ukazuje na to da se pravni akti ne moraju primenjivati,
ili da se primenjuju na različite načine. Istraživanje je pokazalo da
i nakon deset godina od donošenja Zakona, redovne škole još uvek nisu
adekvatno pripremljene za implementaciju inkluzivnog obrazovanja.
Međutim, ohrabruje spremnost nastavnika da rade na prilagođavanju
postojećih uslova rada u odeljenju i proširuju kompetencije neophodnim
znanjima i veštinama.
Rukopis monografije Inkluzija, autora dr Saše Stepanovića
baziran je na naučnoj građi koja predstavlja rezultat savremenih naučnih
koncepcija i istraživanja. Putem kritičke analize uloge mnogobrojnih
indikatora neophodnih za realizaciju inkluzije, posebno u procesu
obrazovanja, autor je ukazao na prednosti inkluzivnog modela, ali i na
identifikovane barijere, što otvara novo polje za dalja istraživanja, ali
ujedno predstavlja i dobru osnovu za unapređivanje i razvijanje inkluzivne
kulture i inkluzivne prakse.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *